Kolobraro je gradić u južnoj Italiji za koji se veruje da je najukletiji evropski grad. Priče o vešticama i čudnim nesrećama svakako su doprinele da zaradi tu reputaciju.
Priče o novorođenim bebama sa dva srca i tri plućna krila, o sumnjivim klizištima, saobraćajnim nesrećama i zaposetim ruševinama dovele su do toga da ovaj italijanski gradić dobije etiketu najukletijeg grada u Evropi.
Italijani se toliko plaše ovog grada da ne smeju čak ni ime da mu spomenu, a ni policija vas neće zaustaviti ako budete dali gas na putevima Kolobrara zbog straha da neko ne baci kletvu na vas.
Ipak, njegova loša reputacija nikada nije učinila ništa nažao turistima. Štaviše, svakog leta se organizuje festival koji je od uklete reputacije napravio pravu magičnu atmosferu.
Dok turisti jedva čekaju da obiđu ovaj grad Italijani iz okolnih gradova ne smeju da mu spomenu ni ime pa ga zovu „onaj grad“, a mnogi čak idu obilaznim putevima kako ne bi morali ni da prođu pored njega.
Pitate se kako je ovaj grad zaradio etiketu „ukletog“?
Naime, priča seže u prvu polovinu 20. veka kada se veruje da su jedan advokat i jedna veštica doveli nesreću u ovaj grad.
Bjađo Virđilio je bio bogati, lokalni advokat koji ama baš nikada nije izgubio nijedan slučaj i imao je dosta neprijatelja. Jedan dan je na sudu rekao rečenicu posle koje je sve krenulo nizbrdo: “Ako govorim neistinu, neka ovaj luster odmah padne“.
Naravno, luster je pao, a posle toga sve negativno se vezivalo za njegovo ime, pa su i njegovi potomci izbegli iz grada.
Tu je takođe i priča o veštici koja govori o jednom antropologu koji je posetio grad u nameri da pronađe ženu koja može da mu skine urok. Naišao je na mršavu, izboranu staricu koju su zvali “La Cattre”, i pomislio da je baš ona ta koja će mu pomoći.
Nedugo nakon toga, on i njegov istraživački tim postali su žrtve misterioznih nesreća. Baš zato Kolobraro je postao poznat i kao “veštičja jazbina”.
Jedna od potomaka ove “veštice” Elena di Napoli, koja radi pri turističkoj organizaciji grada istakla je da njena prabaka nije bila veštica, već samo stara dama koja se uklopila u ono kako su oni tada zamišljali veštice.
“Čudne stvari dešavaju se samo onima koji ne žive ovde i veruju u loše znake i loše događaje“, rekla je Elena.
Kako su Italijani inače sujeveran narod, sve ove priče ubedile su ih da je ovo jedan veoma nesrećan grad, a muškarci iz susednih sela imaju i neobičnu tradiciju kada su primorani da ga posete – češu se po svojim genitalijama, jer će se tako zaštiti od lošeg znamenja.
“Ovde nema zla, zavide nam jer je naš gradić atrakcija, a ljudi su praznoverni. Morate posetiti naš grad i oseti njegovu energiju. Smešten je na vrhu brda, kraj mora i ima prelepu panoramu“, kaže jedan od meštana.
(bulevar.b92.net)
